IZDRŽI DO KRAJA
-1. DEO ROMANA-
Sedim u učionici matematike i gledam u ćelavog nastavnika koji priča
o polinomima,a naravno,mene to ne zanima kao i ostale tinejdžere sa 13
godina.Ali,svaki put kada pogledam nastavnika,sažalim se,ceo čas priča,a niko
ne mari za njega,ali iako pokušam da pratim šta priča,misli mi odlutaju.Mislim
i sažaljevam sama sebe,sve moje vršnjakinje nose brus,šminkaju se i obuvaju
štikle sa platformom,a ja se ponosim na labelo sa mirisom višnje koje mi stoji
u rancu,topić u koji stavljam čarape(da bi mi gruid izgledale veće)i obuvam
crvene starke,sa izlizanim djonom.Imam samo jednu drugaricu,koja,isto kao i ja
voli Hari Potera i on nam je obema uzor.Idem ja sa Tejom(to je ime moje najbolje
drugarice)hodnikom i knjige koje sam držala u ruci su se u jednom trenutku
našle na podu.Dećko koji mi je srušio knjige je pogledao u mene i osmehnuo mi
se,takodje mi je pomogao da ih pokupim.Osetila sam leptiriće u stomaku,a i Teja
mi je rekla da su mi se zacrvenili
obrazi.Koji blam,nisam joj smela reći da sam zaljubljena u njega,ali ona je to
i sama skontala i rekla mi je:,,Kler,zaljubljena si do ušiju u njega!''
Odgovorila sam joj:,,Da,pa šta,i ti si u Hari Potera zaljubljena,pa te ne
zezam,a i šta ti vredi ta ljubav,nikada nećeš moći da budeš sa njim u vezi!''
Drsko mi je odbrusila:,,Pa nećeš ni ti moći,ni ne znaš ko je to,nisi čula
novosti!''
Uporno sam je ispšitivala ko je to,nije htela da mi odgovori,i na
kraju je ipak rekla:,,To je student,koji će ove godine biti na praksi kod
nastavnika fizičkog!''
,,O ne,već sam overena'',rekla sam.Upitala me je zasto.
Tužno sam joj odgovorila:,,On mi je srušio knjige i video je da sam
smotana,čim sam odmah pala!'' Teja me je tešila,ali sam znala da isto misli kao
i ja,da sam najsmotanije biće na celom svetu.Jedva sam čekala da se završi
poslednji čas za danas i odmah sam sela na biciklu i došla,sa tužnim izrazom
lica kući.Moja mama,Aurora je posvećena svom poslu,i karijeri,ona je
advokat,koji nema vremena za mog tatu(koji je kao i ona posvećen samo poslu),za
mog brata Majkla,koji ima samo 3 godine,i mene.Odmah sam legla na svoj
krevet,koji je strašno škripao i na kome je bila Hari Poter
posteljina.Pogledala sam kroz prozor i videla decu koja su se igrala,njihova buka
me je strašno nervirala.Sela sam za radni sto i napisala pismo,nazvala sam Teju
i počela da joj čitam:,,Ovde je Kler,tinejdžerka kojoj ste ,,izbili'' knjige iz
ruku.Verovatno mislite da sam smotana,a i stvarno jesam!Ne znam šta da Vam
kažem,ipak ste vi moj profesor,a ja Vaša učenica.Ali........LUDO SAM
ZALJUBLJENA U VAS!!!!'' Sa druge strane slušalice sam čula Tejino
mrmljanje:,,Ne,ne smeš to da mu pošalješ,on će shvatiti da si zaljubljena u
njega i onda će ispričati to Rejčel,videla sam ih kako pričaju u
hodniku''.Rejčel je bila tinejdžerka,istog uzrasta kao Teja i Kler,samo je bila razvijenija od
njih,nosila je štikle,pratila je modu i uvek je imala nalakirane drečavo-crvene
nokte.Ona se ponašala kao osoba koja ima 18 godina i verovatno se zato dopala profesoru(koji
je na praksi)fizičkog.Kler je,od besa,zalupila vrata svoje sobe,i prekinula
razgovor sa Tejom.Osećala se jadno,beskorisno i smatrala je sebe najvećim
idiotom.