недеља, 25. јануар 2015.

                         IZDRŽI DO KRAJA
                  -1. DEO ROMANA-
Sedim u učionici matematike i gledam u ćelavog nastavnika koji priča o polinomima,a naravno,mene to ne zanima kao i ostale tinejdžere sa 13 godina.Ali,svaki put kada pogledam nastavnika,sažalim se,ceo čas priča,a niko ne mari za njega,ali iako pokušam da pratim šta priča,misli mi odlutaju.Mislim i sažaljevam sama sebe,sve moje vršnjakinje nose brus,šminkaju se i obuvaju štikle sa platformom,a ja se ponosim na labelo sa mirisom višnje koje mi stoji u rancu,topić u koji stavljam čarape(da bi mi gruid izgledale veće)i obuvam crvene starke,sa izlizanim djonom.Imam samo jednu drugaricu,koja,isto kao i ja voli Hari Potera i on nam je obema uzor.Idem ja sa Tejom(to je ime moje najbolje drugarice)hodnikom i knjige koje sam držala u ruci su se u jednom trenutku našle na podu.Dećko koji mi je srušio knjige je pogledao u mene i osmehnuo mi se,takodje mi je pomogao da ih pokupim.Osetila sam leptiriće u stomaku,a i Teja mi je rekla da su mi se  zacrvenili obrazi.Koji blam,nisam joj smela reći da sam zaljubljena u njega,ali ona je to i sama skontala i rekla mi je:,,Kler,zaljubljena si do ušiju u njega!'' Odgovorila sam joj:,,Da,pa šta,i ti si u Hari Potera zaljubljena,pa te ne zezam,a i šta ti vredi ta ljubav,nikada nećeš moći da budeš sa njim u vezi!'' Drsko mi je odbrusila:,,Pa nećeš ni ti moći,ni ne znaš ko je to,nisi čula novosti!''
Uporno sam je ispšitivala ko je to,nije htela da mi odgovori,i na kraju je ipak rekla:,,To je student,koji će ove godine biti na praksi kod nastavnika fizičkog!''
,,O ne,već sam overena'',rekla sam.Upitala me je zasto.

Tužno sam joj odgovorila:,,On mi je srušio knjige i video je da sam smotana,čim sam odmah pala!'' Teja me je tešila,ali sam znala da isto misli kao i ja,da sam najsmotanije biće na celom svetu.Jedva sam čekala da se završi poslednji čas za danas i odmah sam sela na biciklu i došla,sa tužnim izrazom lica kući.Moja mama,Aurora je posvećena svom poslu,i karijeri,ona je advokat,koji nema vremena za mog tatu(koji je kao i ona posvećen samo poslu),za mog brata Majkla,koji ima samo 3 godine,i mene.Odmah sam legla na svoj krevet,koji je strašno škripao i na kome je bila Hari Poter posteljina.Pogledala sam kroz prozor i videla decu koja su se igrala,njihova buka me je strašno nervirala.Sela sam za radni sto i napisala pismo,nazvala sam Teju i počela da joj čitam:,,Ovde je Kler,tinejdžerka kojoj ste ,,izbili'' knjige iz ruku.Verovatno mislite da sam smotana,a i stvarno jesam!Ne znam šta da Vam kažem,ipak ste vi moj profesor,a ja Vaša učenica.Ali........LUDO SAM ZALJUBLJENA U VAS!!!!'' Sa druge strane slušalice sam čula Tejino mrmljanje:,,Ne,ne smeš to da mu pošalješ,on će shvatiti da si zaljubljena u njega i onda će ispričati to Rejčel,videla sam ih kako pričaju u hodniku''.Rejčel je bila tinejdžerka,istog uzrasta kao  Teja i Kler,samo je bila razvijenija od njih,nosila je štikle,pratila je modu i uvek je imala nalakirane drečavo-crvene nokte.Ona se ponašala kao osoba koja ima 18 godina i verovatno se zato dopala profesoru(koji je na praksi)fizičkog.Kler je,od besa,zalupila vrata svoje sobe,i prekinula razgovor sa Tejom.Osećala se jadno,beskorisno i smatrala je sebe najvećim idiotom.



Нема коментара:

Постави коментар